EVROPSKI DAN PARKOVA

Evropski dan parkova

Evropski dan parkova – poziv da više brinemo o prirodi

Evropski dan parkova obeležava se danas, 24. maja pod sloganom „Zdravi parkovi, zdravi ljudi“, sa ciljem da se istakne njihova uloga ne samo u očuvanju naših prirodnih resursa, već i u očuvanju ljudskog zrdravlja.

Evropski dan parkova - poziv da više brinemo o prirodi 1‚‚Zdravi parkovi, zdravi ljudi” Foto: Promo plakat

Zaštićena područja širom Evrope, i u našem regionu, iskoristiće ovaj dan kao poziv posetiocima da se vrate u parkove koji su ponovo otvoreni za javnost.

Parkovi i zaštićena područja pružaju brojne benefite kao što su očuvanje biodiverziteta, staništa biljaka i životinja, dobrobiti po lokalnu zajednicu i društvo u celosti. Boravak u prirodi neophodan je čoveku zbog obnavljanja njegove fizičke i mentalne energije, a zbog stalnog povećanja površine urbanih sredina od velike je važnosti stvoriti više prilika da građani borave u prirodi.

„Pozivamo sve posetioce zaštićenih područja da u narednim mesecima iskažu posebno poštovanje prema prirodi, zaposlenima u zaštićenim područjima, kao i prema drugim posetiocima. To se, osim poštovanjem opštih mera koje propisuju nacionalne i lokalne vlasti, može postići i detaljnim planiranjem poseta, izbegavanjem rizičnih aktivnosti u parku, kao i održavanjem fizičke distance na najposećenijim prirodnim atrakcijama. Posebno bih istakao potrebu odgovornog odnosa prema prirodi kroz princip – ‘ne ostavljam ništa iza sebe’, odnosno odlaganjem otpada na propisani način”, ističe izvršni direktor Parkova Dinarida Zoran Mrdak, u saopštenju.

Odgovorno ponašanje prema prirodi ove godine promoviše se pod sloganom “Zdravi parkovi, zdravi ljudi”, jer jedino očuvani parkovi mogu doprineti očuvanju i čovekovog zdravlja.

„Samo očuvani parkovi i zaštićena područja nastaviće da pružaju brojne ekosistemske usluge, u koje spadaju i benefiti po ljudsko zdravlje. Zbog toga je neophodno obezbediti njihovo adekvatno finansiranje koje će potom biti usmereno ka poboljšanju upravljanja parkova i razvijanju održivih aktivnosti. Jedna od mogućih aktivnosti svakako je edukacija, jer su parkovi svojevrsne učionice na otvorenom, koje omogućavaju fizičko distanciranje u situaciji kada je i dalje neophodno poštovati mere za očuvanje javnog zdravlja”, izjavio je menadžer WWF-ovog programa za zaštićena područja Marko Pećarević.

Evropski dan parkova obeležava se od 1999. godine kao inicijativa Federacije nacionalnih parkova Evrope, u znak sećanja na proglašenje prvih nacionalnih parkova u Evropi u Švedskoj. U Srbiji se obeležava od 2001. godine.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

 

Kad dolazi drugi talas?

Korona: Kad dolazi drugi talas?

Dok se polako popuštaju mere uvedene zbog korona-virusa, Svetska zdravstvena organizacija upozorava da SARS-CoV-2 „možda nikada neće nestati“. Zabrinutost od drugog, a možda i trećeg talasa infekcija raste.

Korona: Kad dolazi drugi talas? 1Foto: FoNet/AP

U početku je izgledalo kao da će život veoma dugo da nam se odvija iza zatvorenih vrata, možda čak i do kraja letnjeg raspusta. Ali, onda se situacija odjednom promenila i vrata su se otvorila pre nego što se mislilo. U Nemačkoj, Španiji, Grčkoj i drugim zemljama ukinute su najrestriktivnije mere. Ali, raste zabrinutost da bi planetu mogao da zahvati drugi talas infekcija.

Već sada se pojavljuju prvi predznaci drugog talasa ovog novog korona-virusa: Kina i Rusija beleže nove infekcije, a čak i u Južnoj Koreji, koja je nakon prvog talasa bila hvaljena zbog uspešnog suzbijanja širenja epidemije, ljudi se ponovo inficiraju virusom SARS-CoV-2.

Drugi talas manjeviše neizbežan

„Ovaj virus bi mogao da se razvije u još jedan endemski virus u našim društvima. Možda nikada neće nestati“, rekao je Majk Rajan, direktor Zdravstvenog programa za hitne slučajeve Svetske zdravstvene organizacije (SZO) na konferenciji za štampu.

Ni drugi virusi, na primer HIV, nisu jednostavno nestali, kaže Rajan. Ali, naučnici su razvili lekove koji virus drže u šahu i zaraženom omogućavaju život u koegzistenciji sa patogenom. Veoma malo virusa je iskorenjeno, poput virusa velikih boginja.

Svi drugi virusi su i dalje među nama. Ako pogledamo unazad vidimo da drugi talas jedne pandemije može da bude mnogo gori od prvog.

Špnaski grip Došao da ostane

Španski grip 1918. došao je u tri velika talasa i kako se procenjuje, odneo 50 miliona života. Pandemija je počela u martu 1918. Vrhunac je dostigla tokom drugog talasa krajem iste godine. Centri za kontrolu i prevencije bolesti (CDC) u Sjedinjenim Državama polaze od toga da je drugi talas odgovoran za najviše smrtnih slučajeva u SAD (zemlji u kojoj je, kako se pretpostavlja, virus i nastao). Početkom 1919. je došao treći talas i trajao je do sredine te godine. Virus verovatno nikada nije u potpunosti nestao.

Prema jednoj studiji iz 2006. svi slučajevi influence A – infleunce koja pogađa ptice i sisare – od pandemije španskog gripa su „uzrokovani naslednicima virusa iz 1918.“

Nema međunarondih standarada za drugi talas

Kako bi se umanjio rizik od izbijanja novog talasa infekcija, Svetska zdravstena organizacija savetuje u ažuriranoj strategiji za COVID-19 od 19. aprila da se popuštanje mera vrši „postepeno“, „bazirano na evidenciji i dokazima“.

„U idealnom slučaju, između pojedinčanih faza bi trebalo da se napravi pauza najmanje dve nedelje (vreme inkubacije COVID-19). Tako bi bilo dovoljno vremena da se reaguje na odgovarajući način“, navode u SZO.

O tome, međutim, u Nemačkoj nema ni govora. Škole su počele drugu fazu otvaranja samo četiri dana nakon što je počela nastava za više razrede; dakle, bez savetovanih dve nedelje pauze.

Nemačka vlada je za popuštanje mera odgovornost prebacila na savezne pokrajine i opštine. Ukoliko se dogodi da se u jednom regionu u toku jedne nedelje zabeleži 50 infekcija na 100.000 stanovnika, trebalo bi da se ponovo uvedu stroge restrikcije.

No, ovih 50 slučajeva na 100.000 stanovnika su samo brojke. Jer, čini se da nema jedinstvenog globalnog standarda za to šta zapravo znači drugi talas epidemije ili pandemije.

„Drugi talas“ nije utvrđen pojam, kaže Kristijan Lindmajer, portparol SZO u svom pisanom odgovoru na upit DW. „Taj pojam se odnosi (samo) na nova izbijanja zaraze, koja dolaze nakon što je broj zaraženih počeo da opada. Isto važi i za ‘treći‘ talas.“

„Ako bolest u zemljama traje na niskom nivou, i ako nema dovoljno kapaciteta za istraživanje i identifikaciju žarišta, onda postoji opasnost da će bolest ponovo izbiti.“ To posebno važi tamo gde se kreću mase: u velikim gradovima, u izbegličkim kampovima i mestima, na kojima ne postoji mogućnost da se održi društvena i fizička distanca.

Ranije nego što se mislilo

Sada, kada na severnoj hemisferi počinje leto, a Grčka i Španija se uprkos virusu nadaju turistima, drugi talas bi mogao da nas pogodi ranije nego što se mislilo. To su podaci studije koja je objavljena u aprilu u medicinskom časopisu The Lancet.

Veliki talas novih infekcija doveo bi i do novog talasa restrikcija.

„Upravo to pokušavamo da sprečimo. Nadamo se i verujemo u to da će Nemačka, Koreja i druge zemlje biti u situaciji da suzbiju žarišta. U pojedinim slučajevima, na subnacionalnom nivou, morale bi možda da se sprovedu konkretne mere kako bi smanjile određene načine prenošenja virusa“, kaže Majk Rajan iz SZO.

Kako stvari stoje, možda ćemo ipak morati da još jednom odlažemo naše odmore.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

 

Comments are closed.