Elektrane na ugalj

Može li se bez termoelektrana na ugalj?

Može li se bez termoelektrana na ugalj?

Zbog pandemije je osetno opala i potrošnja električne energije u Nemačkoj. Pa ipak, sprema se puštanje u pogon nove termoelektrane na ugalj. I to bez obzira na najave da će se prestati sa korišćenjem tog energenta.

Mnogi pogoni prekinuli su proizvodnju zbog pandemije, pa neki distributeri beleže pad potrošnje električne energije i do 20 odsto. Ipak, baš ovih nedelja očekuje se puštanje u rad nove termoelektrane „Datteln 4“ – na ogromno nezadovoljstvo zaštitnika životne sredine.

„Onaj ko u 2020. pušta u pogon novu termoelektranu na ugalj, taj se ponaša neodgovorno i ignoriše ono što nauka zna o klimi“, tvrdi Liza Geldner iz organizacije „Grinpis. „Sa termoelektranom ’Datteln 4’ povećava se emisija gasova koji uzrokuju efekat staklene bašte. Umesto nove termoelektrane, potreban nam je masovni porast korišćenja obnovljivih izvora energije.“

-pročitajte još: Ugalj sa Balkana truje čitavu Evropu

Naravno, kad je „Datteln 4“ počeo da se gradi 2007, niko nije ni slutio da će izbiti ova pandemija. A i na ugalj se još uvek računalo. Doduše, sve elektrane kompleksa „Datteln“ građene su za korišćenje kamenog uglja, tako da su stare elektrane – prva je izgrađena 1964. – isključene još 2014. Ali ova nova, koja ubrzo počinje s radom, ima kapacitet koji je više nego tri puta veći nego sve tri stare elektrane zajedno. A vanredna dozvola da se ona dovrši izdata je uz najavu da je taj pogon daleko „čišći“ nego što su bile stare elektrane. Ali baš zbog efikasnosti elektrane „Datteln 4“ ona će verovatno mnogo da radi, što podrazumeva da će tokom životnog veka elektrane biti emitovano 10 do 13 miliona tona ugljen-dioksida.

Pogledajte video 03:01

Pet sela nestaje zbog površinskog kopa

„Datteln 4“ će sagorevati antracit koji će biti dopreman iz uvoza – naime, svi rudnici kamenog uglja u Nemačkoj već su zatvoreni. Istovremeno, aktivisti za zaštitu životne sredine ljute se zbog toga što se i dalje istrajava na korišćenju mnogo manje efikasnog lignita – koji će se i dalje eksploatisati i u površinskom kopu u Severnoj Rajni Vestfaliji. Zbog toga će, inače, morati dam bude uništeno još pet naselja. Uprkos svim protestima i obećanjima političara, koncern RWE planira da eksploatiše još najmanje 900 miliona tona lignita do 2038. godine – što neminovno znači i nove milione tona ugljen-dioksida.

Da li nam je ugalj uopšte potreban?

Organizacija za zaštitu životne sredine „Grinpis“ zatražila je od nemačkog Instituta za ekonomska istraživanja (DIW) da sastavi studiju koja bi pokazala da li Nemačka pod tom pretpostavkom uopšte može da ispuni ciljeve dogovorene u Parizu kako bi se otopljenje Zemlje ograničilo na najviše 1,75 stepeni Celzijusa. Odgovor Instituta bio je potpuno jasan: ne može.

Ali nemačka pokrajina Severna Rajna Vestfalija i njen premijer Armin Lašet (CDU) i dalje ne odustaju od eksploatacije i korišćenja lignita. S druge strane, aktivisti upozoravaju da se pokrajinska vlada pritom poziva na zastarele podatke i istraživanja koja su sprovedena između 2012. i 2015, a po kojima postoji potreba za eksploatacijom uglja.

No i bez korone, potrošnja energije već odavno pada: mašine su efikasnije, izolacija je bolja i, što je najvažnije, energija je sve skuplja, tako da se svi trude da troše što manje. Institut za ekonomska istraživanja došao je do zaključka da sporni površinski kop lignita Garcbajler zapravo ni energetski nije neophodan, i da bi i Severna Rajna Vestfalija i kompletna Nemačka već u dogledno vreme sve svoje potrebe mogla da pokriva iz obnovljivih izvora energije.

Protest protiv otvaranja nove termoslektrane u Nemačkoj Protest protiv otvaranja nove termoslektrane u Nemačkoj

Evropa napušta „prljavi“ ugalj

Čitav niz država Evrope odustaje od korišćenja uglja kao energenta za elektrane. Na prvom mestu su tu Švedska i Austrija, koje su ovog aprila isključile svoje poslednje termoelektrane. Francuska to namerava da uradi do 2022. godine, Slovačka i Portugalija do 2023, godinu dana kasnije i Velika Britanija, 2025. Irska i Italija. Do 2030. zatvaranje termoelektrana najavile su i Grčka, Finska, Holandija, Mađarska i Danska.

Međutim, Poljska je korišćenje ugljena pretvorila u politički problem svojih rudnika uglja i načelno odbija zatvaranje termoelektrana – iako i ona u stvari većinu uglja nabavlja iz uvoza. Zemlje Balkana takođe još ne žele da zatvore svoje termoelektrane, niti se tamo raspravlja o napuštanju uglja kao energenta.

I za kraj: trebalo bi biti oprezan i sa pohvalama zemljama koje više ne žele termoelektrane. Čitav niz tih država ne samo da i dalje namerava da koristi atomske elektrane, već čak planira i izgradnju novih. One možda deluju kao „klimatski neutralne“, ali su daleko od toga da čuvaju našu životnu sredinu.

Pogledajte video 04:38

Poslednji rudnik kamenog uglja

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama

najčitanije

default

Dosije Izbori u Srbiji

Parlamentarni izbori u Srbiji zakazni su za 21. jun 2020. godine. Pratimo javnu diskusiju.

default

Dosije Virus i strah

Korona-virus COVID-19 se širi. Proglašena je pandemija. O činjenicama i panici.

default

Dosije Rastanak

Velika Britanija je napustila Evropsku uniju. Zašto, kako i šta dalje?

default

Dosije Bure baruta

Obnovljene tenzije između Irana i SAD guraju svet ka ivici velikog sukoba.

Aktuelno

Belgrad Serbien Stadtansicht (Fotolia/Misa Maric)

Dosije Moja Evropa

Pisci i publicisti istočnijih i južnijih korena, a nemačkog jezika, u potrazi su za svojom Evropom.

Dragoslav Dedović

default

Dosije Zapisi sa Ušća

Dragoslav Dedović iz Beograda putuje i piše. Svake subote meri evropske anomalije i vrline.

default

Da li se razum(ij)emo?

Srpskohrvatski? Ili srpski i hrvatski? Pa još bosanski i crnogorski? Zašto je to uopšte bitno? I kome je bitno?

Pratite nas na Tviteru

Pratite nas na Fejsbuku

Svet

VIDEO Požar u San Franciscu, gori gradska znamenitost

VIDEO Požar u San Franciscu, gori gradska znamenitost

PREKO 125 vatrogasaca u San Franciscu bori se s požarom koji je izbio na gradskoj znamenitosti, pristaništu Pier 45.

Moskva kaže da nema novog Otvorenog neba ako se SAD povuče

Moskva kaže da nema novog Otvorenog neba ako se SAD povuče

RUSIJA ne vidi šansu za novi dogovor u slučaju američkog povlačenja iz sporazuma Otvoreno nebo koji omogućuje nadlijetanje teritorija druge zemlje zbog provjere vojnih kretanja i kontrolnih mjera naoružanja.

subota 23.5.2020.
Johnson želi smanjiti ulogu Huaweija u britanskoj 5G mreži

Johnson želi smanjiti ulogu Huaweija u britanskoj 5G mreži

BRITANSKI premijer Boris Johnson namjerava smanjiti ulogu kineskog telekomunikacijskog diva Huaweija u britanskoj 5G mreži.

subota 23.5.2020.
Rohani: Iran će se osvetiti ako SAD zaustavi njegove tankere za Venezuelu

Rohani: Iran će se osvetiti ako SAD zaustavi njegove tankere za Venezuelu

IRANSKI predsjednik Hasan Rohani je upozorio da će se njegova zemlja osvetiti Sjedinjenim Državama ako će Washington stvarati probleme tankerima koji prevoze naftu do Venezuele.

subota 23.5.2020.
Kina više nije među glavnim stranim ulagačima u Njemačkoj

Kina više nije među glavnim stranim ulagačima u Njemačkoj

BROJ novih kineskih poduzeća u Njemačkoj opada četvrtu godinu zaredom. I dok se Peking više fokusira na domaće tržište, najveći strani investitor u Njemačkoj je SAD.

subota 23.5.2020.
Diljem Španjolske protuvladini prosvjedi

Diljem Španjolske protuvladini prosvjedi

DESECI tisuća prosvjednika izašli su na poziv desničarske stranke Vox na ulice Španjolske tražeći ostavku lijeve vlade premijera Pedra Sáncheza kojeg optužuju za loše upravljanje krizom izazvanom širenjem covida-19.

subota 23.5.2020.

Drugi talas korone?

Drugi val koronavirusa u Europi je neizbježan. Kada ga možemo očekivati?

Foto: EPA

DOK SE polako popuštaju mjere uvedene zbog koronavirusa, Svjetska zdravstvena organizacija upozorava da SARS-CoV-2 “možda nikada neće nestati”. Zabrinutost od drugog, a možda i trećeg vala zaraze raste, piše Deutsche Welle.

U početku je izgledalo kao da će se život vrlo dugo odvijati iza zatvorenih vrata, možda čak i do kraja ljetnih praznika. Ali onda se situacija odjednom promijenila i vrata su se otvorila prije nego što se mislilo. U Njemačkoj, Španjolskoj, Grčkoj i drugim zemljama ukinute su najrestriktivnije mjere. Ali raste zabrinutost da bi planetu mogao zahvatiti drugi val pandemije.

Već sada se pojavljuju prvi predznaci drugog vala ovog novog koronavirusa: Kina i Rusija bilježe nove infekcije, a čak i u Južnoj Koreji, koja je nakon prvog vala bila hvaljena zbog uspješnog suzbijanja širenja epidemije, građani se ponovo inficiraju virusom SARS-CoV-2.

Drugi val manje-više neizbježan

“Ovaj virus bi se mogao razviti u još jedan endemski virus u našim društvima. Možda nikada neće nestati”, rekao je Mike Ryan, direktor Zdravstvenog programa za hitne slučajeve Svjetske zdravstvene organizacije (SZO) na jednoj konferenciji za medije.

Ni drugi virusi, na primjer HIV, nisu jednostavno nestali, kaže Ryan. Ali, znanstvenici su razvili lijekove koji virus drže u šahu i zaraženom omogućavaju život u koegzistenciji s patogenom. Vrlo malo virusa je iskorijenjeno, poput virusa velikih boginja.

Svi drugi virusi su i dalje među nama. Pojedini se povremeno vraćaju – kao na primjer tuberkuloza. Ako pogledamo unazad, vidimo da drugi val jedne pandemije može biti mnogo gori od prvog.

Španjolska gripa je došla i ostala

Španjolska gripa 1918. došla je u tri velika vala i kako se procjenjuje, odnijela je 50 milijuna života. Pandemija je počela u ožujku 1918. Vrhunac je dostigla tijekom drugog vala krajem iste godine. Centri za kontrolu i prevencije bolesti (CDC) u Sjedinjenim Američkim Državama polaze od toga da je drugi val odgovoran za najviše smrtnih slučajeva u SAD-u (zemlji u kojoj je, kako se pretpostavlja, virus i nastao). Početkom 1919. je došao treći val i trajao je do sredine te godine. Virus vjerojatno nikada nije u potpunosti nestao.

Prema jednoj studiji iz 2006. svi slučajevi influence A – zaraze koja pogađa ptice i sisavce – od pandemije španjolske gripe su “uzrokovani nasljednicima virusa iz 1918.”.

Nema međunarodnih standarda za drugi val

Kako bi se umanjio rizik od izbijanja novog vala infekcija, Svjetska zdravstvena organizacija savjetuje u obnovljenoj strategiji za covid-19 od 19. travnja da se popuštanje mjera vrši “postupno”, “temeljeno na evidenciji i dokazima”.

“U idealnom slučaju, između pojedinačnih faza bi se trebala napraviti pauza najmanje dva tjedna (vrijeme inkubacije covida-19). Tako bi bilo dovoljno vremena da se reagira na odgovarajući način”, navode u SZO-u.

O tome, međutim, u Njemačkoj nema ni govora. Škole su počele drugu fazu otvaranja samo četiri dana nakon što je počela nastava za više razrede; dakle, bez savjetovana dva tjedna pauze.

TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA

Njemačka vlada je za popuštanje mjera odgovornost prebacila na savezne pokrajine i općine. Ako se dogodi da se u jednoj regiji u toku jednog tjedna zabilježi 50 zaraza na 100.000 stanovnika, ponovo se uvode ograničenja.

No, ovih 50 slučajeva na 100.000 stanovnika su samo brojke. Jer, čini se da nema jedinstvenog globalnog standarda za to što zapravo znači drugi val epidemije ili pandemije.

“Drugi val nije utvrđen pojam”, kaže Christian Lindmeier, jedan od glasnogovornika SZO-a, u svom pisanom odgovoru na upit DW-a.

“Taj pojam se odnosi (samo) na nova izbijanja zaraze, koja dolaze nakon što je broj zaraženih počeo opadati. Isto važi i za treći val.”

“Ako se bolest u pojedinim zemljama održava na niskoj razini, i ako nema dovoljno kapaciteta za istraživanje i identifikaciju žarišta, onda postoji opasnost da će bolest ponovo izbiti.”

To posebno važi tamo gdje se kreću mase: u velikim gradovima, u izbjegličkim kampovima i mjestima, na kojima ne postoji mogućnost održavanja razmaka.

Ranije nego što se mislilo

Sada, kada na sjevernoj hemisferi počinje ljeto, a Grčka i Španjolska se usprkos virusu nadaju turistima, drugi val bi nas mogao pogoditi ranije nego što se mislilo. To su podaci studije koja je objavljena u travnju u medicinskom časopisu The Lancet.

Veliki val novih infekcija doveo bi i do novog vala restrikcija.

“Upravo to pokušavamo spriječiti. Nadamo se i vjerujemo u to da će Njemačka, Koreja i druge zemlje biti u situaciji suzbiti žarišta. U pojedinim slučajevima, na regionalnoj razini, možda bi se morale provesti konkretne mjere koje bi smanjile određene načine prenošenja virusa”, kaže Mike Ryan iz SZO-a.

Kako stvari stoje, možda ćemo ipak morati ponovno odlagati planove za odmore.

Želite li momentalno primiti obavijest o svakom objavljenom članku vezanom uz koronavirus instalirajte Index.me aplikaciju i pretplatite se besplatno na tag: koronavirus

Index.me aplikaciju za android besplatno možete preuzeti na ovom linku, dok iPhone aplikaciju možete preuzeti ovdje.

Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu?

Svet

Svet

Poljska policija ponovo hapsila na protestu privrednika u Varšavi 23

Poljska policija ponovo hapsila na protestu privrednika u Varšavi

Poljska policija intervenisala je danas da spreči još jedan u nizu protesta privrednika u Varšavi protiv mera, kojima vlada nastoji da izadje na kraj sa epidemijom kovida 19 i ekonomskim posledicama, da prođe centrom grada do Predsedničke palate i uhapsila je organizatora protesta Pavela Tanajna.

Život

Šta pećina u Bugarskoj otkriva o našim ranim precima? 25

Šta pećina u Bugarskoj otkriva o našim ranim precima?

Sudeći po studiji objavljenoj u časopisu Nature, Initial Upper Palaeolithic Homo sapiens from Bacho Kiro Cave, Bulgaria, skorašnja otkrića iz pećine Bačo Kiro u centralnoj Bugarskoj sugerišu da je hronološko preklapanje zajedničkog života ljudi i neandertalaca trajalo duže nego što su naučnici prethodno smatrali.

Zoran Panović

Šezdeset minuta

Poslanici Dveri Boško Obradović i Ivan Kostić prekinuli su štrajk glađu posle konsultacija sa lekarima i stranačkim kolegama.

    
Šezdeset minuta 1

Prekinuli su ga na ‘jedan dostojanstven način, ‘kako su ga i počeli’. Misle da su ispunili svoj cilj jer su ‘ukazali na nedemokratsko stanje u Srbiji’.

Uspeli su lideri opozicije, još za vreme vanrednog stanja, sedenjem na skupštinskim stepenicama neprijatno da podsete naprednjake na njihovo sedenje na stiroporu, ali se ovi nisu postideli već su hitro krenuli u samoironiju a malo i zafrkavali Tadića, po principu šta mi treba da sedim kao Toma 2012.

Sad kad su toliko zabrinuti za stanje demokratije u DS, bilo bi verovatno glupo podsetiti naprednjake da su oni 2012, samo nežno hteli da prigrle vlast dok ovi sad hoće da je se dočepaju.

Najveća korist Obradovićevog štrajka glađu je ta što je uspeo munjevito da redefiniše imidž u antivučićevskoj javnosti.

Od fizičkog obračuna sa Marjanom Rističevićem, kome je prethodila istorija dverjanskih incidenta, politički je isplativija taktika pomeriti se ka centru (i od vučićevskih dverjanskih surogata), popravoslaviti gandijevski put u ‘malo strožem postu’ čime se ujedno vrši ‘deljotićevizacija’ od uticaja režimske propagande.

Dok je Dragan Đilas za suze zbog traumiranja svoje dece iz režimskih zvučnika od građana dobio dovoljno empatije, Obradović je uspeo da izdejstvuje i jasnije političke efekte – da relativizuje one svoje hrabre, ali pogrešne akcije i proćerdanu energiju, a da četiri svoje skupštinske godine predstavi kao kontinuiranu borbu za demokratiju; mandat poslanika počeo je protestom ispred Republičke izborne komisije, zbog navodnog pokušaja krađe, a sad je štrajkovao glađu braneći Ustav.

Na šta se ‘lože’ i oni koje ne zanimaju nikakvi dverjanski konzervativni manifesti i preporodi.

Niti agresivni metodi borbe. Iako ponekad ostavlja utisak simpatičnog i borbenog autsajdera, Obradović ima jednu sličnost sa Vučićem – potencira ‘usamljenost’ kao političku kategoriju, i tu ‘usamljenost’ u pregnuću predstavlja kao političku investiciju bunta i nemirenja naspram inertnih saboraca.

Što mu se sutra možda i isplati.

Šezdeset minuta 2

Svojim zahtevom za specijalnom emisijom, Obradović je uspeo da isprovocira skandalozno saopštenje RTS-a, dok je drugi javni medijski servis – RTV intervjuom sa liderom Dveri, kao poslanikom u štrajku glađu, pokazao kako se profesionalno rade aktuelne i legitimne teme.

I naravno da Obradović ne treba da bude presedan. Adekvatan profesionalan medijski tretman sigurno je sledovao i napadnutom poslaniku Marjanu Rističeviću.

Ako bi RTS pristala na Vaš (Obradovićev) zahtev, taj presedan, piše u odgovoru RTS, sutra bi mogao da postane pravilo jer bi sa puno prava svoj sat programa mogla da traži samohrana majka čija su deca gladna i bosa, student koji peti put pada na istom ispitu, fudbaler koji je promašio penal, ratar kome je nevreme uništilo letinu, partija koja ne može da pređe izborni cenzus…

Ako izuzmemo cinizam, RTS zaista treba da bude tu i u nekim od pobrojanih situacija, ali ne po principu narodnjačke emisije iz devedesetih ‘A što ne bi moglo?’ Kao što je i onaj ko je sastavio ovaj otužni odgovor RTS bar u pravu kad podržava zahtev Boška Obradovića da tužilaštvo prestane da selektivno radi svoj posao.

Za sve slučajeve, dakle, bez izuzetka.

Inače kad je Predrag Mijatović promašio penal protiv Holandije bilo je to za mnogo više od jednog sata. ’60 minuta’ može da bude ime za TV format, ali teško i Vučićeva medijska humanitarna pomoć, odnosno talon za Godfrija i Tanju Fajon iz opozicionog špila.

Što je osetio Vuk Jeremić, možda intimno najodlučniji u ubeđenju da na izbore neće izaći dok je Vučić na vlasti.

Vučić sigurno nema senzibilitet da razume ova sitna podvižništva opozicije ali razume da ‘treća dvanaestica’ polako odmiče (dvanaest godina vlasti Miloševića, dvanaest dosovskih i mogućih naprednjačkih dvanaest). To su srpski ciklusi. Predsednički izbori 2022. već su u blagoj kritičnoj zoni.

Za razumevanje političke situacije u Srbiji, u svojoj rubrici ‘Dijalog’ dnevni list Danas je u ponedeljak, 18. maja, objavio indikativan apel Građanskog pokreta ‘Odgovor’. U Apelu se ističe autokratska priroda režima, širi uverenje u bojkot izbora zakazanih za 21. jun i iznosi izvesna sumnja u lidere opozicije koji soliraju.

U Apelu se politički racionalno zaključuje da su da su tek predsednički izbori 2022. ključni, da već danas treba početi sa kampanjom za njih. Bojkot u suštini i jeste to – deo kampanje više nego moralni čin.

‘Ostavimo sujete po strani, zauvek ih istisnimo iz nas samih, ujedinimo svoje znanje i energiju’, apeluju iz ‘Odgovora’. Apeluje se i na sudiju Miodraga Majića da preuzme odgovornost i svojim autoritetom i znanjem bude taj iza koga će stati Srbija! Apeluje se i na niz javnih ličnosti, pokrete, udruženja ‘i sve vas’, sa jasno porukom – ‘uključite se, ljudi’.

I da se svi uključe, preuzmu odgovornost i zauzdaju sujete, bez pridobijanja glasača SNS i pojedinih njihovih funkcionera promene su iluzorne.

Apel da sudija Majić preuzme odgovornost je ujedno i apel da Majić bude predsednički kandidat opozicije, za razliku od sumnjivih solera. Prostije rečeno, sudija Majić bi hipotetički trebalo da postane ‘novi Koštunica’.

Odnosno ujedinjujući lider koji je onda uspeo udruženoj opoziciji da donese istorijsku pobedu nad Miloševićem, a sad bi to trebalo da uradi nad Vučićem.

Onomad su iza Koštunica kao osvedočenog ‘demokratskog nacionaliste’ stali masovno i intelektualci i javne ličnosti liberalnije i socijalno leve orijentacije.

Sada ‘Odgovor’ apeluje uglavnom na takve javne ličnosti od ugleda ignorišući ‘demokratske nacionaliste’, da ne idemo još malo desnije.

Protiv ovakvog Vučića na predsedničkim izborima šanse ima samo zajednički opozicioni kandidat.

Praviti za sudiju Majića novi apel kao za Sašu Jankovića bilo bi ponavljanje iste greške, jer bi onda verovatno i ideološki drugi opozicioni pol imao svog kandidata – nekog novog Vuka Jeremića. Šta ako je litijaška strategija pobedonosnija?

Pomalo se zaboravlja da je 2000. Vojislav Koštunica imao svoju stranku – DSS koja je uz DS bila vodeća u DOS. Politički najracionalnija stvar je da lider vodeće opozicione partije bude i predsednički kandidat opozicije na izborima. A na to se možda ne bi usudili ni Đilas ni Obradović, i sa jačim medijskim resursima.

Lutovac? Vuk Jeremić ponovo?

Uspeh ovog ili nekog drugog Majića zahteva jaku partijsku organizaciju, ali sa rizikom da se sutra ponovi kao u vreme DOS dramatičan sukob ovog ili nekog imaginarnog Majića i ‘menadžera’ kampanje.

Hipotetički, ako bi sudija Majić napravio svoju partiju, ili prišao nekoj postojećoj, to bi valjda u smislu odgovornosti značilo da bi svi ti pojedinci, pokreti, udruženja, politički najzreliju stvar učinili ako bi se učlanili u takvu partiju.

Ili bi joj kao pojedinci bar bili dovoljno svetonazorski bliski i lojalni.

S rizikom da neuspeh opet sve odvede u depresiju i raskole kao što se desilo nakon poraza Saše Jankovića. Za ozdravljenje političkog sistema u Srbiji opozicija jednostavno mora da zaustavi proces (usud) fragmentacije.

Da optimalizuje partije i smanji njihov broj. Instant partije su zla kob naše politike.

Moguć je i hrvatski model. Da jaka stranačka ličnost koja nije predsednik stranke krene u borbu za predsednika – kao što je to bila Kolinda Grabar Kitarović.

Ili, primer sa hrvatske levice, da se aktivira ‘staro lice’ (koje se u jednom trenutku činilo politički izgubljenim), kao što je pobeda Zorana Milanovića na predsedničkim izborima u Hrvatskoj dala vetar u leđa opozicionoj Socijaldemokratskoj partiji i njenom do skora takođe otpisanom lideru Davoru Bernardiću.

Što bi u srpskom slučaju bila još prilična nerealna mogućnost da Boris Tadić bude predsednički kandidata opozicije, a da Lutovac dobije ‘vetar u leđa’.

Kao što neko sad apeluje na sudiju Miodraga Majić, možda će sutra nego još jasnije apelovati na ovog ili nekog drugog episkopa Grigorija tražeći ‘kiparski model’. Ili ovo: Logično je da su TV lica popularnija od političara, ali nisu uvek glavni komičari i satiričari baš svi odreda politički jači od lidera opozicije. Možemo li dobiti i kandidata po principu Vladimir Zelenski, Bepe Grilo, Marjan Šarec?

To ‘Majić-Grigorije’, i bez TV satiričara ili glumca, bila bi složenije pitanje za jednog zajedničkog kandidata od onog sa prošlih predsedničkih izbora kad su Saša Janković i Vuk Jeremić mislili da je bolje da svako posebno proba da se dočepa drugog kruga.

A pitanje je šta je Vučiću mrskije: Kohabitacija, ili drugi krug predsedničkih izbora?

    

Komentari (9)

* Sva polja su obavezna

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. „Lutovac? Vuk Jeremić ponovo?“
    Panović se izgubio… u magli politike…
    Jeremić – propali političar.
    Lutovac – čim završi rasturanje DS-a, postaje propali političar.

  2. Panovicu, zaboravljate da je Kostunica imao stranku koja se javljal svake srede saopstenjima !
    Djindjic je bio ucenjen tako sto je Voja trazio isti broj mandata za sebe, ne bi li se kandidovao za predsednika! Zapusite nos I glasajte za Kostunicu , ostalo je istorija bezcasca …

  3. Jedina uloga Boška Obradovića je da iskompromituje svaki iskreni gest pobune ptotiv AV režima. Upadom u RTS je obesmislio 1 od 5 m. pokušao je u skupštini da pištaljkom prisvoji protest “lupanje u šerpe”… Negov metod je isti kao i radikala devededesetih, iznošenje iz skuštine, nasilje i ostale predstave..: Boško Obradović ne treba da zauzima prostor u javnoj sferi, to nije opozicija AV, i mislim da niko ozbiljan ne pada na ove patetične performanse. Isti je slučaj sa Draganom Djilasom, s tim što je on malo ugladjenija varijanta

Kako je Nemačka obuzdala virus

Kako je Nemačka obuzdala virus

Nemačka se često izdvaja kao pozitivan primer upravljanja pandemijom kovida 19. Bili smo uspešni u sprečavanju da se naš zdravstveni sistem preoptereti.

    
Kako je Nemačka obuzdala virus 1Foto: EPA-EFE/ OMER MESSINGER

Kriva infekcije se bez sumnje poravnava, a srazmera ozbiljnih i fatalnih slučajeva je u Nemačkoj manja nego u drugim zemljama. Ali to nas čini pre skromnim nego suviše samopouzdanim.

Vidim tri razloga iz kojih Nemačka za sada kroz ovu krizu prolazi relativno dobro.

Prvo, nemački zdravstveni sistem je u krizu ušao u dobrom stanju; svako je imao pun pristup medicinskoj nezi. To je zasluga ne samo sadašnje vlade, već sistema građenog u vreme mnogih vlada. Pokraj odlične mreže lekara opšte prakse na raspolaganju za blaže slučajeve kovida 19, bolnice su mogle da se usredsrede na one sa ozbiljnijom bolešću.

Drugo, Nemačka nije bila prva zemlja pogođena virusom, pa je tako imala vremena da se pripremi.

Iako smo uvek imali na raspolaganju relativno veliki broj bolničkih kreveta, posebno na odeljenjima intenzivne nege, mi smo pretnju kovida 19 od početka uzeli ozbiljno. Shodno tome je kapacitet na odeljenjima intenzivne nege širom zemlje vrlo brzo povećan sa 12 000 na 40 000 kreveta.

Treće, u Nemačkoj postoje mnoge laboratorije za testiranje na virus, a na terenu ima puno odličnih istraživača, što objašnjava zašto je prvi brzi test na kovid 19 napravljen baš kod nas.

Sa oko 83 miliona stanovnika u stanju smo da obavimo do milion dijagnostičkih testova dnevno, a uskoro ćemo imati kapacitet za pet miliona testova na antitela mesečno. Ekstenzivno testiranje je kao lampa u mraku – bez nje možete videti samo nijanse sive. Sa njim vidite detalje jasno i trenutno. A kad bukne epidemija, ne možete kontrolisati ono što ne vidite.

Ipak, kao savezni ministar zdravlja Nemačke uviđam da mi vidimo samo trenutne snimke. Niko sa sigurnošću ne može predvideti kako će pandemija teći za nekoliko nedelja ili meseci.

Nismo uveli policijski čas ali smo zamolili građane da dobrovoljno ostanu kod kuće. Kao i mnoge druge zemlje, živeli smo pod strogim restrikcijama javnog i privatnog života dva meseca. Na osnovu onoga što znamo, ovakva reakcija je bila neophodna i efikasna.

Posledice restrikcija, međutim, ne mogu biti ignorisane i zato postepeno pokušavamo da se vratimo u normalu. Izazov je u tome što je smanjivanje zaštitnih mera jednako teška tema kao što je bilo njihovo uvođenje.

Iako radimo u okolnostima duboke nesigurnosti, možemo biti uvereni u opasnost koju predstavlja drugi epidemijski talas. Zato ostajemo budni.

Samo će vreme dati odgovor jesmo li doneli prave odluke i zato sam u ovom trenutku oprezan u izvlačenju lekcija iz krize. Ipak, nekoliko stvari čini mi se jasnim.

Prvo, od kritičke je važnosti da vlade obaveštavaju javnost ne samo o onome što znaju, nego i o onome što ne znaju. To je jedini način izgradnje poverenja potrebnog za borbu protiv smrtonosnog virusa u demokratskom društvu. Nijedna demokratija ne može prisiliti svoje građane da promene ponašanje – ili bar ne bez visokih troškova.

U preduzimanju koordinisanog, kolektivnog odgovora, transparentnost i pouzdane informacije su mnogo efikasniji od prinude.

Mi smo u Nemačkoj uspeli da usporimo širenje virusa jer velika većina građana želi da sarađuje, iz osećaja odgovornosti za sebe i za druge. Ali da bi sačuvala ovaj uspeh, vlada pravovremeno informisanje o virusu mora da dopunjuje otvorenom javnom debatom i planom za oporavak.

Drugo, uz informisanje javnosti, vlade treba da pokažu da se oslanjaju na građane kako bi razumele situaciju i šta ona zahteva.

Nemci, zato što su informisani, znaju da povratak normalnosti nije moguć bez vakcine.

Razmišljajući o našim novim svakodnevnim rutinama, naša formula je uspostaviti što je moguće više normalnosti uz onoliko zaštite koliko je to neophodno.

Dok kod su naše odluke o tome gde i kako popuštamo restrikcije u skladu sa jasnim i razumnim kriterijumima, verujemo da će ih nemački građani podržavati.

Odluke treba da budu zasnovane na dokazima i da naglašavaju smanjivanje rizika infekcije. Znamo da je socijalno distanciranje najefikasnija zaštita.

Kada su ljudi na razmaku od najmanje metar i po rizik zaraze se značajno umanjuje. I ako možemo da obezbedimo pridržavanje osnovnih pravila higijene, taj rizik je još manji. Preostali rizici mogu se tretirati na različite načine, zavisno od situacije.

Treće, pandemija je pokazala zašto je međupovezanom svetu potreban krizni menadžment na globalnom nivou.

Tužno je što je multilateralna saradnja poslednjih godina postala teža, čak i među bliskim saveznicima. Sada kada vidimo koliko smo jedni drugima potrebni, aktuelna kriza bi trebalo da nas osvesti.

Nijedna država ne može sama da upravlja pandemijom. Treba nam međunarodna koordinacija, a ako postojeće institucije koje za to postoje ne funkcionišu dovoljno dobro, moramo zajedno da radimo da ih unapredimo.

Četvrto, mi Evropljani moramo razmotriti kako pristupamo globalizaciji, prepoznajući da je od velike važnosti u Evropskoj uniji proizvoditi neophodna osnovna dobra kao što je medicinska oprema.

Biće potrebno da diverzifikujemo naše lance snabdevanja kako bi izbegli da budemo potpuno zavisni od bilo koje pojedine zemlje ili regiona. Ali preispitati globalizaciju ne znači smanjiti međunarodnu saradnju.

Naprotiv, zajednički napori država EU već su pokrenuli napredak ka vakcini. Kada bude pronađena, biće samo pametno obezbediti da se proizvede u Evropi, iako će biti dostupna širom sveta.

Kao i većina kriza, i ova nudi šanse.

U mnogim stvarima izvukla je najbolje u nama: novi osećaj zajedništva, veću spremnost da se pomogne drugima, obnovljenu fleksibilnost i kreativnost. Ne može biti sumnje da će srednjoročne posledice pandemije biti teške. Ali uprkos svim teškoćama i nesigurnostima pred nama i dalje sam optimista. U Nemačkoj i drugde pokazujemo koliko su naše liberalne demokratije i građani u stanju da učine.

Autor je nemački ministar zdravlja Copyright: Project Syndicate, 2020. www.project-syndicate.org

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

 

    

Komentari (5)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

    1. Koje nebuloze….pricaju o nepostojecoj bolesti. Covid 19 je svetska zavera i izmisljena pandemija..Jedno velik nista od Globalista..s Nemacka vlada je globalisticka vlada ..tako da manite me price blah blah

      .

  1. Au, kakva izjava, kakva analiza. Kada se ovo uporedi sa patetičnim, populističkim i nadasve predizbornim izjavama AV, ostaneš bez teksta. Vidiš gde si. Vidiš da su oni udaljeni nekoliko svetlosnih godina. Samo što mi imamo veći BDP od njih!

Comments are closed.