Vesti za danas

Ko je odgovoran za zagađenje vazduha u Srbiji?

 

Tri mudraca i radna grupa: Ko je odgovoran za zagađenje vazduha u Srbiji?

Najviši državni funkcioneri osetili su potrebu da građanima objasne zašto je vazduh zagađen, te da nije potrebno da brinu zbog toga. O odgovornosti za zagađenje, svojoj ili drugih javnih funkcionera ni reči.

Tri mudraca i radna grupa: Ko je odgovoran za zagađenje vazduha u Srbiji? 1Foto: Mohammad Danish

Dobro, bilo je reči o odgovornosti. Vučić Aleksandru kriv je visok standard!? Trivan Goranu krivi su građani i lokalne samouprave. Brnabić Ana okrivila je atmosferske prilike. Objašnjenja koja su predsednik države, predsednica vlade i ministar zaštite životne sredine ponudili ovih dana predstavljaju potvrdu neodgovornosti kao modela vladanja, te sadrže neistinite i netačne podatke.

Odmah da odgovorim na pitanje iz naslova – odgovorna je neodgovorna vlast, odnosno, nosioci javnih funkcija koji, obavljajući javni posao nisu obezbedili primenu propisa o zaštiti vazduha i nisu poštovali međunarodne obaveze koje je Republika Srbija svojom voljom prihvatila. Nisu, a bili su dužni da to učine,obezbedili nadzor nad primenom propisa i nisu upravljali javnim resursima (novcem, uređajima i ljudima zaposlenim u javnoj upravi) na način koji bi omogućio smanjenje zagađenja vazduha koje godina narušava zdravlje  i kvalitet života građana Srbije.Posebnu odgovornost snose troje javnih funkcionera koji poslednjih dana javnosti pokušavaju da svoje misli i objašnjenja prinesu kao darove i saopšte sve osim da su svesni svoje odgovornosti za zagađenje vazduha i da će postupiti kao odgovorni ljudi koji nisu uradili ono što im je bila obaveza.

Najviši državni funkcioneri osetili su potrebu da građanima objasne zašto je vazduh zagađen, te da nije potrebno da brinu zbog toga. O odgovornosti za zagađenje, svojoj ili drugih javnih funkcionera ni reči. Dobro, bilo je reči o odgovornosti. Vučić Aleksandru kriv je visok standard!? Trivan Goranu krivi su građanii lokalne samouprave.Brnabić Ana okrivila je atmosferske prilike. Objašnjenja koja su predsednik države, predsednica vlade i ministar zaštite životne sredine ponudili ovih dana predstavljaju potvrdu neodgovornosti kao modela vladanja, te sadrže neistinite i netačne podatke.

Vučić Aleksandar ponudio je nekoliko objašnjenja.

Najpre da je vazduh u Srbiji zagađen dva-tri dana godišnje. To nije tačno, odnosno to nije istina, pa je takva izjava od strane javnog funkcionera krajnje neodgovorna. Samo u Beogradu su u poslednjih mesec dana (20.12.2019-20.01.2020.) granične vrednosti emisija sumpor dioksida, oksida azota i praškastih materija prekoračene više od 2-3 dana. Pa tako, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, 25. decembra granične vrednosti oksida azota – NOX (dnevni proseci) prekoračene su u Obrenovcu i na automatskoj mernoj stanici Mostar u Beogradu. Na istim mernim stanicama dnevne granične vrednosti NOX su prekoračene i 26. i 27. decembra prošle godine. Ove godine već 2. januara dnevne granične vrednosti NOX su prekoračene u Obrenovcu i u Beogradu na stanicama Mostar, Vračar i Stari Grad. Na istim stanicama, toga dana, došlo je do prekoračenja emisija čestica PM10. Pošto je predsednik umirujuće tonove uputio nešto ranije, ako se ne varam u novembru prošle godine, da pogledamo koliko dana su građani Srbije bili izloženi zagađenju u novembru 2019. i prethodne 2018. godine. Naime, prema podacima Sekretarijata za zaštitu životne sredine Grada Beograda prekoračenja dnevne granične vrednosti za čestice PM10 u novembru 2019. utvrđena su 17 puta na automatskoj mernoj stanici Veliki Crljeni u Obrenovcu. Prema propisima Republike Srbije dozvoljeno prekoračenje za čestice PM10 je ograničeno na 35 dana godišnje. U 2018. godini, prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, broj dana sa prekoračenim graničnim vrednostima PM10 čestica ne da nije bio 2-3 dana nego je u Valjevu, Užicu, Smederevu, Beogradu, Sremskoj Mitrovici i Kragujevcu zagađenje PM10 česticama zabeleženo više od 100 dana tokom 2018. godine.

Odakle predsedniku Srbije podatak, a potom i hrabrost, da kaže da se problem zagađenja javlja 2-3 dana godišnje? Oseća li potrebu da se izvini građanima Srbije jer ih je obmanjivao?

Dalje, Vučić Aleksandar pre nekoliko dana, a povodom zagađenja vazduha, stavlja građane pred dilemu – dogovorite se, kaže nam, hoćete li termoelektrane ili male hidroelektrane? Na taj način nam predsednik, I guess, ukazuje na to da su male hidroelektrane alternativa proizvodnji struje iz termoelektrana, pa treba da odlučimo više šta hoćemo. Jer, zaključujem, građani se bune protiv malih hidroelektrana a one su zapravo rešenje!? Pa šta više hoćemo? Na ovaj način predsednik ponovo obmanjuje javnost nudeći joj lažnu dilemu. Ova je izjava prošla gotovo neopaženo, a zaslužuje suočavanje sa činjenicama.

Pre svega je važno reći da je 2015. godine Vlada, u kojoj je upravo Vučić Aleksandar obavljao funkciju predsednika, predložila Narodnoj skupštini Strategiju razvoja energetike koja je potvrdila da je ugalj strateški resurs za proizvodnju električne energije i nije ostavila nikakvu dilemu u kom pravcu će se  kretati energetska politika Srbija u narednoj deceniji. Ovu je strategiju Skupština, u kojoj su većinu činili poslanici SNS-a, usvojila u decembru 2015. i ona važi i dan danas. Zašto onda predsednik pred građane postavlja dilemu koju je njegova Vlada i skupštinska većina rešila pre nekoliko godina? Da je u pitanju lažna dilema govore i podaci iz Energetskog bilansa Republike Srbije za 2019. Naime, proizvodni kapaciteti termoelektrana u 2019. godini iznosili su 4079 MW dok su proizvodni kapaciteti malih hidroelektrana 102 MW. U bruto proizvodnje električne energije male hidroelektrane učestvuju sa svega 3%.Sve  i kada bi svi raspoloživi tehnički potencijali za proizvodnju električne energije iz malih hidroelektrana bili iskorišćeni, a bez da uzmemo u obzir obime uništenja prirode koji bi na taj način nastupili, dobili bismo oko 500 MW instalisanih kapaciteta za proizvodnju električne energije. To nikako nije dovoljno da zameni kapacitete termo-energetske flote i zbog toga dilema koju je pred građane postavio predsednik države predstavlja primer neodgovornog odnosa prema ozbiljnim javnim problemima.

Objašnjenje prema kome je zagađenje vazduha posledica visokog standarda i porasta broja vozila na ulicama ne trpi ni elementarnu kritiku. U razvijenim državama sa visokim standardom je problem zagađenja rešen, bez obzira što građani imaju novac da kupuju automobile.

Brnabić Ana, predsednica Vlade, ponudila je pak svoja objašnjenja i pridružila se malobrojnoj grupi funkcionera koji su komentarisali zagađenje vazduha i pri tom pokazali visok nivo neodgovornosti prema funkciji koju obavljaju.

Prema rečima predsednice Vlade nema mesta ni razloga za paniku, jer se ne radi o nečemu što je nova pojava, pošto se to (zagađenje vazduha) ponavlja godinama, zbog vremenskih uslova. Uslovno bih mogao da se složim sa predsednicom Vlade. Ako pod panikom zamislimo masovno iseljavanje stanovništva iz zagađenih gradova, nešto slično onome što se odigrava u romanu „Zapis o pronicljivosti“ Žozea Saramaga, ili reakciju koja je nalik onoj prilikom pomračenja Sunca od pre par decenija, onda bismo mogli da se složimo da nema mesta takvoj reakciji.

Pre svega, zagađenju vazduha izloženi su stanovnici nekoliko najvećih gradova (a bilo bi ih i više da postoje sistemska merenja na lokalnom nivou) pa je pitanje gde bi svi ti ljudi i mogli da se od zagađenja sklone. Međutim, u ovom slučaju ne govorimo o panici nego upravo o odgovornosti nosilaca javnih funkcija zbog toga što se zagađenje vazduha ponavlja godinama a adekvatna reakcija nadležnih institucija izostaje. Pa upravo je partija kojoj je nedavno pristupila Brnabić Ana već 8 godina na vlasti na republičkom nivou, kao i u većini gradova i opština. Ko je onda odgovoran za stanje kvaliteta vazduha? Vremenski uslovi, kaže predsednica Vlade.

Pitanje odgovornosti dalje predsednica Vlade rešava slično kao i njeni istomišljenici. Krivi su građani jer lože „sve i svašta“ i voze automobile koji su veliki zagađivači!? Pa to nam kažite! Sada bar tačno znamo ko je odgovoran. Građani. I ovde bih mogao da se, uslovno, složim sa predsednicom Vlade. Građani jesu odgovorni jer nisu one koji su odgovorni pozvali na političku odgovornost. Za to pak što lože sve i svašta i voze, opet valjda sve i svašta, odgovorna je uprava na čelu sa Brnabić Anom, i njenim prethodnicima.

Građani lože ono što im je dostupno i dozvoljeno da lože i voze one automobile koje mogu da kupe i registruju. Masovna pojava vozila čije korišćenje je zabranjeno u Srbiji nije, čini mi se, prijavljeno? Da je Srbija postavila standarde za individualna ložišta i zabranila promet neefikasnih grejnih tela onda bi građani koristili neke druge uređaje za grejanje. Međutim, ovaj aspekt problema uporno niko od javnih delatnika ne pominje. Oni rešenje vide u širenju mreže daljinskog grejanja. I to, po mom mišljenju, uopšte nije slučajno. I nije posledica neznanja. To da političari u Srbiji za postojeće probleme  uvek nude samo jedno rešenje, bez razmatranja drugih opcija, poznato je odavno i nije samo manir ove vlasti. Takvo postupanje takođe se može nazvati neodgovornošću, odnosno, ignorisanjem onih političkih opcija koje ne podržavaju ostvarenje interesa pojedinaca i grupa bliskih vlasti.

Osvrnimo se na daljinsko grejanje. U Srbiji u sistemu daljinskog grejanja dominiraju javna komunalna preduzeća koja kao energent koriste gas. Gas čini oko 80% energetskog miksa u sistemu daljinskog grejanja. Udeo mazuta, uglja i nafte je značajno smanjen, a biomasa, kao obnovljiv izvor energije se koristi u svega 1% postrojenja za proizvodnju tople vode. Toliko o obnovljivim izvorima energije u sistemu daljinskog grejanja. Toplotna energijase dobija direktnim spaljivanjem fosilnih goriva, što je davno prevaziđeno u svim ozbiljnim sistemima daljinskog grejanja u Evropi i razvijenom svetu. Direktno spaljivanje fosilnih goriva u sistemu daljinskog grejanja je poslednja opcija, kada se iskoriste potencijali otpadne toplote, otpadnih goriva i obnovljive energije.

I uvek, kada god je to moguće, proizvodnja toplote se kombinuje sa proizvodnjom električne energije ili drugim tehnološkim procesima u kojim topla voda predstavlja nus proizvod. Direktno spaljivanje gasa u toplanama očigledno nekome veoma odgovara a posledica toga je izuzetno visoka cena usluge daljinskog grejanja za građane i privredu. Daljinsko grejanje u Srbiji je skupo i zbog toga je usluga koju nude javna komunalna preduzeća nekonkurentna. Postoji više različitih opcija za grejanje domaćinstava koje su ekološki i ekonomski prihvatljivije od daljinskog grejanja. Tačno je da je upotreba gasa daleko bolja od upotrebe mazuta, ako se imaju u vidu emisije zagađujućih materija. Ali je tačno i to da gas dolazi iz nalazišta koja su udaljena više od 3 hiljade kilometara a da je biomasa lokalno dostupan energent. Međutim, gasifikacija će rešiti problem zagađenja vazduha u Užicu i Valjevu, prenose mediji, da tvrdi predsednica Vlade. Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane.

Analizu troglasja neodgovornih nosilaca javnih funkcija završavam osvrtom na javne istupe Trivan Gorana, ministra zaštite životne sredine. Iako je najpre izabrao da se brani ćutanjem ministar Trivan se u poslednjih nekoliko dana potrudio da javnosti objasni da ni on ni njegovo ministarstvo nikako ne mogu biti odgovorni za zagađenje vazduha.

Najpre o uzrocima zagađenja po ministru Trivanu. U saopštenju Ministarstva zaštite životne sredine od 16. januara ove godine, za koje verujem da ga je ministar bar odobrio, ako ga sam nije napisao, javnosti se saopštava da su najveći zagađivači termoelektrane i industrija. Zatim je u medijima ministar Trivan skrenuo pažnju da 16 termoelektrana iz regiona zagađuje više nego 250 postrojenja iz EU. U vezi sa ovom tvrdnjom se postavlja pitanje šta je ministarstvo, i ministar kao odgovorno lice, učinilo da bi se smanjilo zagađenje iz termoelektrana? Odgovor na to pitanje dala je ovih dana Energetska zajednica pokretanjem postupka protiv Republike Srbije koja ne primenjuje Nacionalni plan za smanjenje emisija iz velikih postrojenja za sagorevanje.Kakve ovo veze ima sa ministrom i ministarstvom odmah ćemo objasniti. U skladu sa zakonom republička inspekcija je nadležna za nadzor nad primenom ratifikovanih međunarodnih sporazuma, a Nacionalni plan za smanjenje emisija upravo je deo međunarodnih obaveza Republike Srbije. Ministar je mogao, i rekao bih morao, znati da EPS ne poštuje ograničenja emisija sumpor dioksida, utvrđena planom za 2018. godinu, jer je podatke o emisijama EPS dostavio Agenciji za zaštitu životne sredine još početkom 2019. godine. Ako to nije znao, ili ga takva informacija nije zanimala, onda se postavlja pitanje šta taj čovek radi na funkciji ministra zaštite životne sredine? Budući na izvoru informacija o zagađenjima iz termoelektrana ministar Trivan je na raspolaganju imao institucionalne i političke mehanizme da utiče na zagađivača. Pod institucionalnim mehanizmima pre svega mislim na inspekciju. Politički je ministar mogao da deluje u Vladi i postavi pitanje usvajanja Nacionalnog plana (da, taj dokument niko nije usvojio) i njegove primene. Takođe je mogao da iskoristi političku bliskost sa ministrom Antićem te da pokrene koordinisanu akciju dva ministarstva. Međutim,ministar nije učinio ništa. Iako ministarstvo u saopštenju od 16. januara pominje prekršajne prijave i prijave za privredni prestup, one se ne odnose na primenu Nacionalnog plana za smanjenje emisija niti prekoračenje emisija sumpor dioksida iz termoelektrana.

Dalje, mediji navode, ministar Trivan ističe da Srbija nema toliki problem sa PM česticama koliko sa sumporom!? Ne, ministre, Srbija ima problem i sa sumporom i sa PM česticama. Da ste pogledali izveštaje Agencije za zaštitu životne sredine videli biste upravo prekoračenje graničnih vrednosti PM10 čestica predstavlja izvore zagađenja u gradovima gde je vazduh ocenjen kao prezagađen.  I tu dolazimo do sledećeg problema koji ministar Trivan pokušava da reši prebacivanjem odgovornosti na lokalne samouprave. Naime, lokalne samouprave su krive jer nisu izradile planove kvaliteta vazduha, tvrdi ministar. I to je tačno, ali samo delimično tačno. Naime, planovi kvaliteta vazduha se izrađuju u aglomeracijama (zona sa više od 250.000 stanovnika) u kojim je vazduh treće kategorije (prezagađen), odnosno kada zagađenje vazduha prevazilazi efekte mera koje se preduzimaju, odnosno kada je ugrožen kapacitet životne sredine ili postoji stalno zagađenje vazduha na određenom prostoru.

U poslednjih nekoliko godina radi se o nekih 8 aglomeracija a odgovornost za usvajanje planove je zaista na nivou jedinica lokalne samouprave. Planove kvaliteta vazduha u ovom trenutku imaju Beograd, Bor, Valjevo, Smederevo a nemaju Niš, Kragujevac, Užice. Dozvoljavam da sam negde i pogrešio te se nadam da ministarstvo ima tačnije podatke. Zašto ministarstvo ako ministar kaže da je odgovornost na lokalnom nivou? Zato što ministarstvo daje saglasnost na te planove. Iz te činjenice odgovornost ministarstva prepoznajemo na dva nivoa.

Pre svega, ako ministarstvo daje saglasnost na planove ono ima i tačne informacije koji to gradovi nisu usvojili planove a bili su obavezni. Šta je onda ministarstvo učinilo da gradovi koji su se oglušili o svoje obaveze ispune svoju dužnost. Zakon o zaštiti vazduha je veoma jasan: „Ministarstvo vrši nadzor nad radom Agencije, nadležnog organa autonomne pokrajine, nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, kao i ovlašćenih pravnih lica u vršenju poverenih poslova“ (čl. 73). Još je jedan nivo odgovornosti ministarstva, pa samim tim i ministra. Planovi kvaliteta vazduhamoraju da budu u saglasnosti sa strategijom zaštite vazduha koju izrađuje ministarstvo a usvaja Vlada. Pa jesu li planovi u skladu sa strategijom? Nisu jer strategije nema. Nije nikada usvojena iako je rok za njeno usvajanje istekao 1. januara 2015.

Strategija je dokument kojim se obezbeđuju uslovi za uspostavljanje institucionalnog sistema na osnovu koga se preduzimaju mere za izbegavanje, sprečavanje ili smanjenje zagađenja vazduha i štetnih posledica po zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu u celini, na teritoriji Republike Srbije (Zakon o zaštiti vazduha, čl. 28). Da nisu lokalne samouprave i građani koji voze stare automobile i u ovom slučaju krivi? Ministre, predsednice Vlade, bivši predsedniče Vlade, gde je nacionalna strategija zaštite vazduha u zemlji u kojoj je više od 2 miliona ljudi izloženo zagađenju vazduha?

Iako sam želeo da skrenem pažnju na očiglednu (ne)odgovornost najviših funkcionera ne treba zaboraviti da su najviši funkcioneri gradova i opština takođe odgovorni zbog planova koji ne daju rezultate ili zbog toga što planove uopšte nisu usvojili. O tome drugom prilikom.

Na kraju, šta bi sa tom radnom grupom? To je izgleda rezultat hitne reakcije predsednice Vlade, a nakon hitne sednice Vlade. Zbog zagađenja vazduha. Iako ne treba paničiti. Kako akt kojim je osnovana radna grupa za sistemsko rešavanje pitanja zaštite vazduha nije još dostupan javnosti o njenim budućim učincima možemo da zaključujemo na osnovu izjava iz medija.

Naime, mediji prenose da je zadatak radne grupe da prati, analizira i razmatra najvažnija pitanja u oblasti zaštite vazduha od zagađenja u Srbiji, sa posebnim osvrtom na sistemske probleme, da daje analize stanja i predloge mera za sistemsko rešavanje uočenih problema i usklađivanje stavova nadležnih državnih organa i drugih organizacija i institucija koje se bave pitanjem zaštite vazduha od zagađenja!? Takođe, pored predsednice Vlade i resornog ministra u radnu grupu su ušli i ministar energetike, ministar zdravlja i neki drugi funkcioneri i službenici javne uprave.

Ali, šta je inače do sada radilo resorno ministarstvo i Vlada Srbije ako će radna grupa da prati, analizira, usaglašava i razmatra najvažnija pitanja u vezi sa zagađenjem vazduha? U čemu je razlika? Pa i ako će ta radna grupa da radi posao koji nije radila Vlada i ministarstva kako da očekujemo rezultate ako će u radnoj grupi sedeti ministar i predsednica Vlade koji nisu radili svoj posao? I šta će biti konkretni rezultati rada te radne grupe, ako za trenutak zaboravimo da su u njoj ministar i predsednica iz prethodne rečenice? Hoće li preduzeti neke hitne mere? Nema rokova, kaže predsednica Vlade, a prenose mediji, mi smo to radili i nastavićemo da radimo.

Kako su radili golim okom se vidi. Šta misle o svom učinku sami su rekli. Odgovornost, odnosno potpuno odsustvo odgovornosti, u srži je problema zagađenja vazduha u Srbiji. Neodgovornost je ključna prepreka za uspostavljanje održive politike zaštite vazduha i sprovođenje obaveza koje je Republika Srbija prihvatila u procesu pristupanja EU. Priče tri mudraca i njihovi darovi u vidu površnih izgovora i prebacivanja odgovornosti na druge doprinosi samo kontaminaciji javnog prostora u kome nije moguće izneti kritiku zasnovanu na činjenicama. Ovaj tekst je moj pokušaj da na neistine i izgovore odgovorim činjenicama i te činjenice podelim sa javnošću. Jer smatram da je to dužnost građana koji veruju u vladavinu prava i odgovornost kao osnovno načelo javne politike.

Autor je programski direktor RERI-ja

 

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

 

Komentari (3)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. U moru dokaza da ovaj rezim, kao i prethodni, u svom radu nema nikakvu obavezu prema gradjanima ovo je poslednji i naravno nije jedini. Ovde je u tekstu ispustena jos jedna bitna cinjenica. Pored drzavnog aparata koji ovako radi sa nasim novcima pod pokroviteljstvom Vlade Republike Srbije, moramo znati da je vec godinama strucnost proterana na svim nivoima. Na sceni je spoj lose namere i neznanja kao savrsene kombinacije za unistenje jednog sistema koji doduse nikada nije ni postojao u punom kapacitetu.

  2. Bravo za tekst!
    Još kad bi moglo da se ultradajdžestirano pusti jedno 500-600 puta na Pinkovima i sl, da birači povataju konce i postanu eksperti. Nažalost, to bi najviše i pomoglo pošto ozbiljne struke i ozbiljna znanja više nisu in. Smaraju.

Kako smanjiti aerozagađenje?

Država još nije ponudila mere kojima bi se smanjilo aerozagađenje u Srbiji

Gas i daljinski sistem ekološki najprihvatljiviji, cene nedostupne građanima

Političari su priznali: Problem aerozagađenja u Srbiji je prisutan više decenija unazad. Šta su uradili da to reše – nisu rekli. Šta će uraditi da se to reši – još ne znamo ni mi ni oni.

Gas i daljinski sistem ekološki najprihvatljiviji, cene nedostupne građanima 1Termoelektrana Kostolac Foto: Beta/Emil Vas

U međuvremenu su srpski gradovi dospeli na vrh svetske liste najzagađenijih ali to izgleda da više od naših brine evropske zvaničnike. Oni su se oglasili, jer se čestice ugljen-dioksida, sumporovih jedinjenja, azotnih oksida i svih ostalih nečistoća šire i na njihove teritorije.

Pre dva dana je iz Evropske energetske zajednice stiglo upozorenje da ukoliko Srbija ne reaguje u roku od dva meseca i ne počne da radi na smanjenju aerozagađenja, upozorenje će biti prosleđeno Savetu Evropske unije a istovremeno je protiv naše zemlje podneta prijava zbog nepotpune primene Direktive o velikim ložištima, koja su dužna da vode računa o dozvoljenoj emisiji štetnih gasova. Navodi se i da devet od šesnaest velikih ložišta u Srbiji ispušta previše škodljivih čestica u atmosferu jer nisu ispunili obavezu ugradnje filtera. To se uglavnom odnosi na termoelektrane koje koriste ugalj i iz čijih se postrojenja dobija najviše električne energije. Ranije su još iz EEZ-a tvrdili da jedna naša termoelektrana zagadi više vazduha nego sve evropske zajedno.

Činjenica je da na aerozagađenje najviše utiču industrija, slede velika i individualna ložišta a na trećem mestu je saobraćaj sa udelom od oko 25 odsto. Na energiju koja se koristi za grejanje odnosi se oko trećina ukupnog zagađenja vazduha, polovini od toga doprinose individualna ložišta. Umesto konkretnih mera, za sada samo slušamo kako se prebacuje krivica sa Vlade na Ministarstvo životne sredine, koje prst upire na lokalne samouprave a one na građane. Svi koji bi morali da budu odgovorni, tvrde da su krivi građani, jer „lože šta stignu“.

Prema istraživanjima, najveći zagađivači u toj kategoriji su oni koji koriste čvrsta goriva, drvo i ugalj, električna energija je daleko prihvatljivija i komotnija za korisnike, ali sve dok se u računicu ne uključi činjenica da se ona dobija najvećim delom iz termoelektrana, koje su na vrhu lestvice zagađivača. Iz ugla zaštite životne sredine, najprihvatljiviji način zagrevanja je gas ili daljinsko grejanje s obzirom na to da većina toplana radi na taj energent. Međutim, ti vidovi trenutno su najskuplji i većini građana nedostupni.

Prema rečima Dejana Stojanovića, direktora Poslovnog udruženja Toplane Srbije, oko 32 procenta domaćinstava greje se na drva, deset odsto koristi ugalj, 20 procenata ima peći na struju, deset odsto gas a toplane snabdevaju energijom 25,13 odsto ili 629.000 domaćinstava.

– Toplane su zainteresovane da približe svoje usluge građanima, slobodnih kapaciteta ima i ukoliko bi se doslednije primenjivale mere energetske efikasnosti, taj prostor bi se još i širio. Trebalo bi imati u vidu i to da grejanje na struju može uskoro da postane neisplativo, jer nas MMF stalno pritiska da povećamo cenu električne energije. Za mnoga domaćinstva to bi mogao da bude momenat kada odlučuju čime će zagrejati svoje stanove. Svakako da je iz ugla zaštite životne sredine, gas najbolje rešenje, ali mnogi gradovi ili njihovi stanovnici nemaju pristup gasovodnoj mreži, pa je druga opcija daljinsko grejanje, jer emisija štetnih gasova može efikasnije da se kontroliše ako ide iz jednog centra – kaže Stojanović.

Dodaje da čak 77 odsto toplana radi na gas, 13 procenata na mazut, koji je u većini slučajeva „rezervno gorivo“, dok je preostalih deset procenata na ugalj. Sve one zajedno godišnje u atmosferu ispuste 1,7 miliona tona ugljen dioksida, što je znatno manje od ostalih vidova grejanja.

– Mi reagujemo tek kada nas neka nevolja zadesi, a trebalo bi da strategija zagrevanja bude sveobuhvatna. Inicijativa uvek ima ali sve ide previše sporo. Mislim da nije realno da toplane ponude građanima besplatne priključke kako bi ih privukle ovom vidu zagrevanja, to bi bio populizam, ali bi svakako mogli da se kreiraju povoljni krediti. Ja uvek navodim primer Italije, gde je trošak priključka do te mere „razbijen“ na dugi period, da se on u mesečnom računu gotovo i ne primećuje – kaže naš Stojanović.

Pored toga, niska platežna moć građana u Srbiji zahteva i da se cena grejanja prilagodi, ali još niko ne pominje mogućnost da je država ili lokalna zajednica subvencionišu kao jednu od mera za smanjenje aerozagađenja. A prostora za to bi bilo makar od onih ne zna se kako potrošenih 400 i nešto miliona evra koliko su građani sami sakupili uplaćujući ekološku taksu. Umesto toga, sve veći udeo računa za grejanje u kućnom budžetu, naterao je mnoge da zatraže „skidanje“ sa mreže pa umesto da broj korisnika daljinskog grejanja raste, on počinje da prima tendenciju pada.

Šta kažu u Ministarstvu zaštite životne sredine? Niz sastanaka

– Tokom protekle dve godine imali smo niz sastanaka sa predstavnicima lokalnih samouprava, a posebno sa predstavnicima Beograda, Niša, Užica, Smedereva, Valjeva, Kosjerića i Vladimiraca – gradova i opština koji su među najugroženijim aerozagađenjem, dajući im stručnu podršku i predloge za rešavanje tih problema kao i moguću finansijsku pomoć u gašenju kotlarnica.

Ministarstvo je u više navrata upozorilo jedinice lokalnih samouprava na njihovu zakonsku obavezu izrade kratkoročnih i dugoročnih planova kvaliteta vazduha, i zatražilo izveštaje o ispunjavanju ove obaveze – navode.

Potvrđuju da bi adekvatna zamena energenata koji uzrokuju aerozagađenje bio gas, zatim biomase i priključivanje na daljinski sistem grejanja.

– Odluke su na lokalnim samoupravama, koje će ovaj proces realizovati kroz svoje planove za kvalitet vazduha, a zavisno od specifičnosti različitih lokalnih zajednica su i cene koštanja ovakvih ulaganja u zdraviju životnu sredinu. Vlada Republike Srbije predviđa pokretanje ubrzanog procesa gasifikacije, dok će gradske toplane biti podstaknute da izvrše prelazak korišćenja fosilnih energenata na one koji manje zagađuju životnu sredinu i građani stimulisani da se priključe na sistem centralnog grejanja gde god za to postoje uslovi – kažu u Ministarstvu.

Cene različite

U proseku, centralno grejanje po kvadratu košta oko 95 dinara, ali toplane koje koriste otpadnu energiju iz termoelektrana, poput onih u Lazarevcu, Požarevcu ili Obrenovcu, imaju znatno niže cene, oko 46 dinara po kvadratu. Beograđani, koji pokrivaju 56 odsto svih korisnika, plaćaju 108,54 dinara za kvadrat. Međutim, kada je o troškovima reč, treba napomenuti da se obično upoređuje samo cena energije, ali ali toplane, na primer, osim grejanja obavljaju i održavanje, periodične preglede, servisiranje, što se ne uzima u obzir. Ako se računa da je struja najjeftinija, obično se matematika pravi za najnižu, noćnu tarifu, ali ako za samo dva sata prežete iz zelene u plavu zonu, račun se uvećava za 44 odsto i struja je već tada nekonkurentna sa daljinskim grejanjem – kaže Dejan Stojanović.

Niz mera, ko ih sprovodi?

U Ministarstvu zaštite životne sredine kažu za Danas da su sačinili predlog mera za smanjenje zagađenosti vazduha u koje spadaju planovi o kvalitetu vazduha u lokalnim sredinama, zatim gašenje individualnih kotlarnica, promena energenata koji se koriste. Navode i da je potrebno nastaviti sa zaštitom vazduha od termoelektrana i elektroenergetskih kapaciteta, potom zabraniti uvoz automobila i vozila sa Euro 3 motorom, reorganizovati i redukovati saobraćaj uz prelazak na vozila sa čistijim pogonom i uvođenje različitih olakšica za njihovu kupovinu i korišćenje, pojačan tehnički pregled vozila i pošumljavanje.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

 

Komentari (31)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Mogu samo da primetim da racun za gas za moj stan je isti ( ustvari nešto niži) kao mojih roditelja za centralno grejanje, ali moj stan je tačno duplo veći od roditeljskog i gas trošim ne samo za grejanje nego i pripremu tople vode.
    Toliko o skupoći gasa.

    1. Sta je ova drzava i politicari koje mi placamo uradila za ovaj narod ?Nista.Moja porodica je kucu renovirala komplet o svom trosku ,nova stolarija ,izolacija.Pripadamo izumirucoj srednjoj klasi .Koristimo drva i ugalj.Niko iz ovog grada i ove drzava nije ponudio bilo kakve olaksice ,subvencije da ljudi promene nacin grejanja.Koliko sam imformisana od onih koji koriste gas dosta je skupo.Ovaj narod nema hleba da jede ,sirotinja na sve strane a oni nam pustaju letece automobile pa se pitam ko je ovde lud?Vidim sad su elektricni automobili aktuelni .Nemacka se godinama angazuje da smanji zagadjenje ne samo kad je magla i smog
      Za elektricne automobile pored toga sto su papreno skupi potrebne su specijalne stanice za punjenje baterija a to ni oni nemaju dovoljno.Tako da zlatno doba i druge bajke docekaju mozda nasi praunuci.

    2. Moguće (ako si u BG). Moja rodbina u Novom Sadu se „odjavila“ sa gasa, jer je, kako kažu, lošeg kvaliteta, tako da bez obzira na cenu ne mogu da zagreju stan ( oko 60 kvm), a o ostalom da ne pričamo. Otprilike nema pravila u zavisnosti od grada i distribucije.

    3. „… za sada samo slušamo kako se prebacuje krivica sa Vlade na Ministarstvo životne sredine, koje prst upire na lokalne samouprave a one na građane.“
      Da se kladimo da će na kraju biti krivi Đilas, Bastać… znate već onu mantru.

  2. Stara centralnoevropska država je propala skoro do nivoa rodovske zajednice gde su ljudi na korak od metode grejanja ‘sardine’ u istom krevetu za porodice a i šire .
    Ako ne znamo ko je kriv onda ćemo zakoračiti u tu fazu

    1. Treba da se svi grejemo na struju. Ako Norveska moze da se greje na struju zasto se i mi nemozemo grejati na struju. Imamo sunca zasto nemamo solarne panele. Iskoristimo vodene tokove i vetar. Valjda je to prioritet a ne putevi i fabrike. Sve nama treba a valjda zdravlje nacije je nsjvaznije

      1. Samo za takse i papire treba dati 1000€.
        Pa kotao,pa ko nema radijatore,pumpu,majstore.
        Pređe to i 2000 €.
        A najviše boli ono za papirologiju.
        Takse treba da budu,ako ne besplatne,ono bar minimalne (ne više od 100€)da bi se domaćinstva masovnije priključivala na gas.

      2. Trebalo bi da razumete da je grejanje na struju najskuplji vid grejanja (osim u Srbiji) jer se energija gubi u transformaciji iz uglja u struju a onda iz struje u toplotnu energiju. Grejanje na struju je najgori vid rasipanja struje.

      3. Zarko ne znam odakle vam ideja da se u Srbiji moze koristiti Sunceva energija?To ne radi ni u Australiji a da ne pricam i Srbiji.Vetroparkovi su jos jedna suluda ideja…

  3. Postovani g-dine Stojanovicu, povodom vase tvrdnje da je vezivanje individualnih kuca na gradske toplane isuvise skupo i da tu ne treba biti populisticki nastrojen,mislim da mnogo gresite,ali da ne bih isuvise isao u detalje i price ko,kako i na koji nacin se trose nase drzavne pare,i koje sve benefite imaju ljudi koji zive u stambenim zgradama i urbanim sredinama,i po kojoj ceni su gradjani otkupili te svoje stanove itd. dacu jedan nadam se smisleni predlog. Imamo toliko suludih projekata u ovoj drzavi da bi na prvi pogled u budzetu mogli izbaciti izmedju 1-2 mlrd evra i dati toplanama da izvrse spajanje svojih toplovoda sa kucama i prikljuciti ih gde je to moguce, i velikim subvencijama potpomognuti stanovnistvo da zameni svoju stolariju kao i da uradi izolaciju na kucama,zgradama itd. Na taj nacin uradili bi mnogo stvari,potpomogli privredu,zaposlili veliki broj ljudi,smanjili zagadjenje,ekoloski bi bili mnogo cistija drzava,smanjili bi koriscenje elektricne energije,kuce,i zgrade bi bile izolovane,sto bi i u letnjem periodu smanjilo koriscenje el. energije za hladjenje itd..

    1. Sve to ima smisla osim „kritike“ u vezi sa otkupom stanova. Računica je ovakva (bar kod mene): U vreme otkupa stanova moji otac (koji je stan dobio od firme) i majka su bili u penziji. Znači ukupno 75 godina staža. Svakog meseca im je od plate odbijano 3% za stambeni fond. To je 800 meseci (ukupno), pa puta recimo 100 € ili maraka u proseku, pa na te godine kamata po kursu tadašnje NBJ… Prostom matematikom svako je manje-više kupio svoj stan „na kredit“. Ostalo se slažem sa tobom.

    2. Ja svoj stan nisam otkupio, već sam ga kupio po tržišnoj ceni i još plaćam kredite za njega. Ukoliko misliš da imaš benefite od života u stanu, prodaj kuću i preseli se. Ja nisam mogao da kupim kuću za tu cenu.
      Imam stan od 65 m2 grejne površine. Cena grejanja u NS je 91 din/m2. 91x65m2x12meseci=70.980,00 dinara godišnje košta grejanje za taj stan.
      Moji kumovi imaju stan koji nije spojen na toplanu, imaju svoju podstanicu u zgradi i grejanje ih je izašlo prošle godine oko 32.000,00 dinara za stan dva m2 manji od mog. Eto, benefita od toplane!!!
      E sad, grejanje u kući na sprat ukupne površine 180m2 je prošle godine izašlo 54.000,00. U kući se drži 23 stepena konstantno i danju i noću. Naravno kuća ima izolaciju i dobre prozore, a grejanje je na gas. Pre postavljanja izolacije i promene prozora smo se smrzavali i trošili tri puta više. U kući žive moji roditelji.
      Ovo čisto pišem da vidite razliku između tolane i samostalnog grejanja na gas, a topla voda je posebna priča i dođe mi da počupam sve cevi u stanu.

  4. Da su cene toplotne energije i gasa niže, odnosno životni standard viši, pa ko bi bio lud da seće drva, da se dimi i loži ugalj. Sa druge strane postavite pitanje Ministarstvu zaštite životne sredine, još bolje Ministarstvu energetike zbog čega toplane plaćaju gas po znatno višoj ceni nego domaćinstva. Da nije tako, što je inače izvan svake logike, onda bi i cena toplotne energije bila znatno niža, pa bi rastao i broj korisnika sistema daljinskog grejanja umesto što danas opada. Sve to bi dovelo do gašenja individualnih ložišta i smanjenja zagađenja.

  5. “nedostupno gradjanima” u prevodu gušite se zbog siromaštva a ne skok u standardu. Vučić opet laže gradjane. Oni i dalje praštaju. Sendvič!

  6. Grejanje je jako skupo. Moj komšija greje samo jednu prostoriju, na gas, ima gasnu peć .U decembru je platio 3.000 dinara. Nije samo uvođenje gasa skupo, već i sma potrošnja. Ljudi koji greju kuću od 50 kvadratnih metar, plaćaju i po 20.000 mesečno, uzimajući u obzir da je uvođenje gasa, gasni kotao i radijatori oko 200.000, pitanje je ko to može sebi da priušti. Vučiću, penzije moraju biti oko 600 evra, a plate oko 2.000 evra. Tek tada ćemo živeti kao ljudi. Kako to neće biti nikad, ko može neka beži. Ne samo da je u Srbiji loše, već neće nikada biti bolje.

    1. Oprostite na upadici, kuca od 50kvm placa mesecno 20000? Ili za sezonu?
      Stan id 200kvm 14000din, sa grejanjem sanitarne vode, tj. kupanje i sl..

  7. Gde su sada zagovornici elekltričnih automobila koji troše „čistu energiju“. Posto „kucaju na vrata“ podižite pod hitno još koju Kolubaru i Obrenovac ili podržimo bugare da što pre završe tu novu NE. jer su kod nas zabranjene!

    1. Monopol nad energijom je nacin da se zemlje gurnu u ropstvo.
      Zasto se od jednom napadaju: nafta, ugalj, drva, gas, nuklearna energija, hidroelektrane – svi efikasni izvori energije? Ostajemo samo na solarnoj i energiji vetra (koje su, inace nepouzdane, prljave i neefikasne)?

    2. Živim u naselju u kome je gas uveden pre 20 godina. Iz godine u godinu sve je manje korisnika…većina koja danas koristi čvrsta goriva imaju priključke za gas…ali ne koriste ga. Moja kuća ima 220m2 prošli mesec sam platio 9000, a ovaj 14000 dinara…januar i februar biće oko 19-20000 i mart oko 12000…kada na kraju izračunam gasa trošim oko 80000 dinara. Drva za ti sumu mogu da kupim oko 15m2…Pre gasa sam trosio drva…i bilo mi je potrebno upravo toliko, ali i mesto gde bi ih stavio, isekao…ovako je sve na dugme…kuća je odlično izolovana, prozori su stari, lesninini, ali sam sve kedere i kvake promenio. Ljudi treba da shvate, da ništa ne pada sa neba…za sve treba truda i razmišljanja da bi se isplatilo.
      Ali jedno je sigurno…drva ima gde hoćeš, pa može i da se nakraducka…ali gasa nema na svakom brdu.

  8. Izvinite, a te Vase toplane loze sta?
    Toplovodi, navodno, ne koriste nikakvu energiju?
    Zasto namerno zavaravate javnost?!
    Toplane su jos veci zagadjivaci nego kucna ognjista jer koriste sto puta gori ugalj nego gradjani!
    Da li je istina da je preos energije toplovodom najneefikasniji i ima najvece gubitke?
    Sta je ideja?
    Da se toplanama da posao milenijuma i da se pokradu pare?

  9. Drzava je skroz u autu već decenijama
    Nema nikakvih olakšica za bilo kakav vid izolacije ili postavljanje solarnih panela ali zato ima povlastice za strance.Nekada su kupci izolacije bili oslobodjeni poreza.
    Danas mislim da plaćamo najskuplji gas.Razmislite zašto niti jedna proizvodnja koja troši gas u velikim količinama nije kod nas preživela.Petrohemija,Azotara,Staklara…

  10. Pa kako raste standard individualna lozista su jedino resenje… Mnogim ljudima po Beogradu infostan uzima po pola plate zbog dugova… Ovako koliko imas para lozis i toliko ti je toplo… Sad ce opet ispasti da se ljudi koji imaju novca bune protiv siromasnih sto se greju na drva i ugalj… Isto tako je bilo i sa penzijama ovi sto su im male su se radovali sto smanjuju penzije ( jer njima nisu smanjivali)… U prevodu zavadi pa vladaj!!!

    1. ..sve je bolje i prihvatljivije od drva, uglja, kamenog pogotovu, nafte, ulja,..cega vec ne, za individualne korisnike i urbane sredine, naselja svelikim brojem kuca gusto naseljenim..
      Do prosle godine grejao sam kucu drvima, davno ta pecima kad je eps prodavao kilovate, sad stigle godine presao sam na pelet koji i nije bas jevtin al sta cu ne mogu vise da vucem drva…a opet tik uz moju kucu sa obe strane komsije, bogate na kameni ugalj..lopatom u kotao..brutalno trovanje..eto
      Ipak ima i toga u svesti ljudi…bahati se ko kako hoce…i moze..

  11. Moj kum u Sloveniji, koristio prvo lož ulje, pa svoja drva za grejanje kuće od oko 200 kvadrata. Država, dakle Slovenija koja je članica EU (Kada će Srbija tamo?), sprovodeći zajedničku politiku članica, rekla: – Ne može to tako, mora da se smanji emisija štetnih gasova! Ako to smanjite za najmanje 50%, država će Vam nadoknaditi 50% troškova investicije za ostvarenje cilja!!!
    Moj kum se raspitao, došli stručnjaci i rekli mu: – Invertorski sistem Vam je najbolji, koštaće Vas oko 8.000,00€! Potrošnja struje neće prelaziti 800,00€ na godišnjem nivou!
    – O.K. Rekao on.
    Skoro smo se videli. Struja za sve potrebe na godišnjem nivou ga košta oko 700,00€!
    Država mu vratila 4.000,00€!
    E, sad, neko će reći, gde ćemo mi naći, naročito te hiljade evra? I, ko će da nam garantuje da će nam država vratiti pola investicije?
    Moj odgovor: – Pa, mi smo već u…, zlatnom dobu! A, tek ako uzmemo u obzir „Budućnost Srbije“, 900,00 € platu, a što Vam ja, AV obećavam, Slovenci će samo da NAM zavide!!!

  12. Plus, da pitam. U šta je investirano,pardon, spiskano tih pola milijarde € od naknada za tzv. obnovljive izvore energije? Isto pitanje, s proporcionalno manjim iznosom na godišnjem nivou, važi za Željku i Milorada! Srbi! Šta je s nama, pobogu??? Doneo Vučić milion € u Drvar? A, ovi se, slikali s njim!
    Pa, dobro nam je! I, dok je tako, neće nas biti ni u Drvaru, Petrovcu, Kninu, Glini,…, Sarajevu, Mostaru….
    Žalim što isto važi i za našu braću katoličke i islamske veroispovesti. Sve u svemu, civilizacijska katastrofa i sramota!!!

  13. Ja koliko sam upoznat, prirodni gas je najčistiji energent. Jedino što je kod nas 38 din/kubiku, ako se ne varam. Kod mene u ulici su u novembru završeni radovi za uvođenje gasa. Na stranu što su potpuno uništili asfalt i otišli, pitanje je kad će gas biti pušten na opštini Barajevo. Radnici su mi rekli da je cena priključenja 3000 plus 700 evra za priključenje i instalaciju. Nekad je to kod Stankoma koštalo 5000 maraka. Da li će cena biti takva ili ne, ne znam. Ali znam da mogu da se priključe samo legalizovani objekti ili u procesu legalizacije. I tu dolazimo do problema. Meni tu treba neka gomila papira, koje sam uglavnom skupio, ali ima par dokumenata za koja me vrte od šaltera do šaltera. I takvih situacija je poprilično u Srbiji. Ako takvi stambeni objekti mogu da imaju vodu, struju, čak i centralno grejanje, šta je problem za gas? Da ne napominjem druge troškove ako se i uvede gas, kao što je nabavka novog kotla, šporeta, bojlera… Skup je to sport, a subvencije i ako bude, biće samo za uvođenje, i to na rate verovatno. A obrni okreni, već smo svi u kreditima, pa sad još plus i to.

Dobro jutro

Nijedna kompanija veličine Er Srbije avione ne kupuje 1

Nijedna kompanija veličine Er Srbije avione ne kupuje

Na dosadašnjih 30 miliona evra štete, Er Srbiju do kraja godine očekuje još toliko gubitka, te ne čudi što su predstavnici vlasti ovih dana u razgovorima sa čelnicima nacionalne avio kompanije o tome na koji način država može da im pomogne.

Naslovna

Američka nezaposlenost približava se brojkama iz Velike depresije

Zaposlenici Facebooka će do kraja godine raditi od kuće

Iz FACEBOOKA je u petak rečeno da će radnicima koji su u mogućnosti raditi od kuće to biti i omogućeno do kraja godine, dok pandemija koronavirusa prisiljava vlade da produže naredbe rada od kuće kako bi zaustavili širenje zaraze.

petak 8.5.2020.
Američka nezaposlenost približava se brojkama iz Velike depresije

Američka nezaposlenost približava se brojkama iz Velike depresije

OČEKIVAN gubitak 22 milijuna radnih mjesta u Sjedinjenim Državama u travnju vjerojatno će biti najstrmiji pad od Velike depresije i najjasniji pokazatelj kako pandemija koronavirusa pogađa najveće svjetsko gospodarstvo, pišu agencije u petak kada se očekuje objava mjesečnog izvješća.

petak 8.5.2020.

Francuska predlaže bespovratni fond za oporavak

Francuska predlaže bespovratni fond za oporavak zemalja članica

Ilustracija: EPA

EUROPSKA komisija trebala bi osnovati fond za oporavak Europske unije od koronakrize ukupne vrijednosti od 450 do 900 milijardi eura do 2023. godine i financirati ga izdanjem obveznica, predlaže Francuska.

“Vrijednost toga fonda trebala bi biti u visini najmanje jedan do dva posto godišnjeg bruto nacionalnog dohotka (BND) u iduće tri godine, što bi u EU proračunu osiguralo dodatnih 150 do 300 milijardi eura za svaku godinu u razdoblju od 2021. do 2023.”, citira Reuters nacrt prijedloga.

Cilj je “rasporediti ravnomjerno izvanredne troškove jedinstvene krize na vrlo dugo razdoblje”, navodi pak dpa koja je također dobila uvid u prijedlog.

Odgovor EU-a na krizu trebao bi se fokusirati na bespovratnu pomoć

Odgovor EU-a na krizu trebao bi se fokusirati na bespovratnu pomoć kojoj bi se mogli dodati krediti.

“Razlika bi se mogla pokriti kreditima zemljama-članicama ali oni bi trebali ostati dodatak bespovratnoj pomoći”, sugerira Pariz.

Komisija bi trebala financirati fond jednokratnim izdanjem obveznica

“Kako bi se osigurao maksimum dodane vrijednost, ti bi krediti trebali uključivati razdoblje počeka, vrlo duge rokove dospijeća i niske kamatne stope”, predlaže Pariz

“Ključno je također da fond bude uspostavljen u što kraćem roku, možda i prije nego što stupi na snagu novi višegodišnji financijski okvir (MFF)”, dodaje se.

Komisija bi trebala financirati fond jednokratnim izdanjem obveznica s rokom dospijeća od dvije do osam godina a kao pokriće koristiti veći manevarski prostor u višegodišnjem proračunskom okviru EU-a i jamstva vlada država-članica.

Obveznice bi se mogle reprogramirati kroz dugo vremensko razdoblje i u konačnici otplatiti iz proračuna EU-a, sugeriraju u Parizu.

EK bi uskoro trebala iznijeti službeni prijedlog novog zajedničkog proračuna

Francuska iznosi takav prijedlog u kontekstu nastavljenih pregovora unutar EU-a o opcijama za ponovno pokretanje rasta gospodarstva nakon naglog pada prouzročenog epidemijom koronavirusa.

Europska komisija trebala bi u tjednu koji počinje 18. svibnja iznijeti službeni prijedlog novog zajedničkog proračuna 27 zemalja članica za razdoblje od 2021. do 2027. i pratećeg fonda za oporavak, podsjeća Reuters.

Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu?

Fajon i Bilčik pozvali na smanjenje tenzija

Fajon i Bilčik pozvali na smanjenje tenzija i povratak na proevropske politike

Fajon i Bilčik pozvali na smanjenje tenzija i povratak na proevropske politike Izvor: ANADOLIJA/Dursun Aydemir

Evropski poslanici, posrednici u interpartijskom dijalogu između vlasti i opozicije u Srbiji, pozvali su na deeskalaciju napetosti, uklanjanje tenzija između stranaka i u medijskom okruženju, ali i povratak zemlje na proevropske politike.

U reakciji na nedavne incidente, “uključujući današnji nasilni događaj ispred Skupštine Srbije, kao i na najavu izbora u Srbiji 21. juna 2020. godine”, evroposlanici Tanja Fajon i Vladimir Bilčik su u zajedničkoj izjavi ukazali da je, u vreme kada zemlja izlazi iz vanrednog stanja, važnije nego ikad da „sve političke snage i građani imaju potpuno poverenje u integritet izbornog procesa”.

Kako su naveli, niko ne bi trebalo da bude izložen nepotrebnim rizicima tokom predizborne kampanje i tokom samog glasanja.

Ukazujući da će posledice krize izazvane korona virusom „dovesti do ograničenja normalnih uslova za sprovođenje izborne kampanje”, Fajon i Bilčik ističu da je uloga medija važnija nego ikad i dodaju da su „promene u oblasti medija, njihove uloge, kao i regulacija javnih servisa, ključni za uspešan izborni proces”.

“Zabrinuti smo zbog polarizacije u medijskom okruženju, upotrebe medija za političke, ali i lične napade i eskalaciju tenzija. Odgovornost svih političara je da izbegavaju zapaljiv jezik, da se suprotstavljaju govoru mržnje, da izbegavaju otežavajuće društvene podele tako što će poštovati političke protivnike i da ne dovode javnost u zabludu dezinformacijama u medijima pre, za vreme i posle izborne kampanje”, naveli su Fajon i Bilčik.

Oni su pozvali političare da smanje tenzije i „ponovo se fokusiraju na proevropske politike koje su u duhu demokratskog društva i koje promovišu razvoj zemlje i prosperitet Srpskog naroda”.

Medije su pozvali da objektivno i profesionalno izveštavaju u interesu građana, a građane i sve političke snage da se uključe u izborni proces, kako bi se osigurala najšira moguća zastupljenost različitih ideja, koje utiču na pluralizam i jačanje demokratije.

“I dalje pažljivo pratimo uslove za održavanje parlamentarnih izbora i očekujemo da vlasti u potpunosti primene sve obaveze koje su preuzeli tokom tri kruga Interpartijskog dijaloga”, naveli su Fajon i Bilčik, dodajući da je Vlada Srbije preduzela neke pozitivne mere, ali je potreban veći napredak.

Oni su najavili da će sa ODIHR-om i drugim partnerima utvrditi da li je u vreme trenutne krize moguće rasporediti posmatrače izbora, kako bi međunarodna zajednica mogla da proceni ukupne uslove za održavanje parlamentarnih i opštinskih izbora 2020. godine.

“Građanima Srbije upućujemo najtoplije misli u ovim teškim vremenima krize COVID-19”, poručili su Tanja Fajon i Vladimir Bilčik.

„Evropska unija stoji rame uz rame sa građanima Srbije, što dokazuje i politička, finansijska i medicinska pomoć, koja je bez presedana“, naveli su oni, dodajući da je Zagrebački samit od 6. maja dokazao da EU ostaje „partner broj jedan” za Srbiju.

Comments are closed.