PERSPEKTIVA EKOLOŠKE PROIZVODNJE

Vlasnik najvećeg polja konoplje u Hrvatskoj: Stranci nam se smeju

573049_josip-plavec

Fabrika Josipa Plaveca u Velikoj Gorici bavi se proizvodnjom ulja, proteina, brašna i kozmetike od konoplje od 2012. godine. Njegovo polje industrijske konoplje koje se prostire na 41 hektar zemlje u Lomnici najveće je u Hrvatskoj.

Josip Plavec
Josip Plavec

– Ljudi nam se u inostranstvu smeju jer im je neshvatljivo da uzgajamo konoplju zbog semena od kog se pravi 70-ak proizvoda, dok se od stabljike koju uništavamo pravi preko 20.000 njih – kaže Velikogoričanin Josip Plavec, vlasnik najvećeg polja konoplje u Hrvatskoj.

Domaćim uzgajivačima konoplje propadaju milioni kuna jer ne mogu da iskoriste sirovinu za izradu brojnih proizvoda koji se mogu dobiti od stabljike – od odeće i papira do građevinskog materijala i biogoriva. No, to bi uskoro trebalo da se promeni pošto je Vlada krenula u razmatranje izmene Zakona o suzbijanju zloupotrebe droga.

Razlika između industrijske i indijske konoplje je u količini THC-a, glavne psihoaktivne supstance, koje u industrijskoj konoplji ima samo do 0,2 posto. Bez obzira na gotovo zanemariv postotak THC-a, industrijska je konoplja nepravedno svrstana u istu kategoriju kao i indijska gde neke sorte imaju i više od 20 posto THC-a.

– Uporedimo to sa alkoholom. Ako je dozvoljeno 0,5 promila, kod konoplje toga nema, nego ili imaš alkohola, ili ga nemaš. Ako imaš, ti si alkoholičar, ako nemaš, nisi. To je prvo trebalo promeniti da bi se uopštee išlo u neke druge promene. Vidim da su sve političke stranke za, a nemaju zašto ni da budu protiv, jer to je biljka koja se uzgajala i u bivšoj Jugoslaviji. Bili smo jedan od tri najveća izvoznika u svetu – kaže Plavec.

Čim Zakon omogući korišćenje ostatka vredne biljke, Plavec planira proširenje i to u proizvodnju peleta za grejanje.

– Plan postoji, ali se javlja problem investicija. Mašine koje imamo ne možemo iskoristiti za preradu stabljike tako da ćemo tražiti partnere za dalja ulaganja, ali pričekaćemo da to bude napismeno. Verovatno bismo za početak radili obnovljive izvore energije, znači pelete za grejanje, izolaciju i građevinski materijal – otkriva Josip Plavec.

Početkom godine Plavecov OPGHerbio plus dobiće ekološki sertifikat i krenuti u izvoz svojih proizvoda. Jedan od razloga za takvu poslovnu odluku je i malo hrvatsko tržište sa slabom platežnom moći. Pa iako litra konopljinog ulja košta i više od 3000 dinara, Plavec nema problema sa prodajom.

Ulaganje u industrijsku konoplju Josipu Plavecu već se isplatilo, ali radilo se o maloj investiciji u poređenju sa onom potrebnom za obradu stabljike za koju su potrebna veća skladišta i mašine. Preduzetnik tvrdi kako grad Velika Gorica ne vidi potencijal industrijske konoplje koja bi mogla otvoriti brojna nova radna mesta i pospešiti kvalitet života građana.

– Moja vizija je bila da se Gorica predstavi kao „lider u ekologiji“. Sve što je vezano za konoplju je ekološko, obnovljivo je, sva naša prerada nema ništa što zagađuje, nemamo dima, sve je čisto i prirodno, bez pesticida i herbicida. Konoplja čisti tlo od metala, đubri tlo, priprema za druge kulture, čisti vazduh, višestruko je korisna za okolinu – kaže Josip Plavec.

Konopljino ulje sadrži esencijalne masne kiseline i to je ulje za podizanje imuniteta. Ono radi balans u organizmu, štiti od upalnih procesa, regulira tlak, šećer, probavu i ostale osnovne funkcije našeg organizma, štiti od raka i općenito je odličan čistač organizma.